Politika: DŽokovi na čelu Indonezije

Promene u DŽakarti javile su mnoge nove nade u ovoj ogromnoj zemlji jugoistočne Azije

Kada je Centralna izborna komisija u Indoneziji u utorak objavila da je sa 53 odsto glasova za novog predsednika republike izabran guverner DŽakarte, šumarski inženjer DŽoko Vidodo – DŽokovi (53), u ovoj ogromnoj zemlji jugoistočne Azije javile su se mnoge nove nade.

Doduše, iako je DŽokovi, novo lice na političkoj sceni, neuprljan endemskom korupcijom i privilegijama, dobio podršku više od 70 miliona glasača, ni general Prabovo Subijanto (63), njegov rival i predstavnik „stare gvozdene garde” iz vremena Suhartove diktature nije mnogo zaostao; uz pomoć medijskih tajkuna on je na svoju stranu pridobio čak 62 miliona birača. Prabovo je, međutim, ocenio i da su izbori „masovno, sistematski i strukturalno” pokradeni, rekavši da će se obratiti sudu, što je još doprinelo napetosti u već politički podeljenoj zemlji.

DŽokovi je kao sedmi predsednik nezavisne Indonezije pravi izuzetak i potpuna suprotnost stereotipu o tamošnjim političarima, uz koje uvek ide koristoljublje, beneficije, veliko bogatstvo i nepotizam. Decenijama je upravljački sloj poticao iz vojne, poslovno-finansijske, pa i nekadašnje feudalne elite. Sada će u kabinet šefa države, odakle se kraljevskim autoritetom utiče i na vladu i na armiju i na celu administraciju, ući sin drvoseče, ugljara i tesara sa Jave, koji je rođen u čatrlji uz reku i iz detinjstva pamti bar tri nasilne deložacije svoje porodice.

Novi predsednik se u mladosti, posle studija, bio zaposlio u stričevoj stolarskoj radionici, a potom je osnovao i sopstvenu firmu za proizvodnju nameštaja; prvi pokušaj je propao, ali je potom krenulo nabolje: fabrika se razvijala i čak počela da izvozi. DŽokovi je putovao, upoznao je evropske gradove i nije bilo posebno teško da od 2005, kao preduzimljivi gradonačelnik rodnog mesta Surakarte (Solo), sa parolom „Mi možemo!”, ostvari mnogobrojne uspehe i proslavi se kao tvorac novog privredno-turističkog centra na Javi.

Drugi mandat na čelu male Surakarte dobio je sa 90 odsto podrške, a njegov jednostavan, populistički stil i borba za suzbijanje korupcije, postajali su specifičan brend poznat i odobravan u celoj državi koja se sa 250 miliona stanovnika prostire na 17.000 ostrva.

DŽokovi je podsticao mala i porodična preduzeća, izgradio brojne jeftine opštinske stanove, a veliki publicitet dobio je, na primer, njegov gest kad je 2011. ukorio lokalnu Elektrodistribuciju, što je baš na Badnje veče isključila uličnu rasvetu zbog neplaćenih računa. On je i lično doneo na šalter gotovinu od 8,9 milijardi rupija (oko milion dolara), zahtevajući da se uvaži „javni interes” i poštuju praznici hrišćana, iako oni na Javi čine manje od jednog procenta populacije.

Naredne godine pobedio je na izborima za guvernera DŽakarte, nastavljajući da rešava muke siromašnih i ogromne komunalne probleme prestonice sa više od devet miliona stanovnika. „Za mene demokratija znači da slušam ljude i da radim to što oni zahtevaju”, govorio je stičući sve veću popularnost običajem da se nenajavljeno, ali uz TV kamere, pojavi na ulici, na pijaci i u slamovima i da razgovara s prolaznicima ribarima i seljacima.

Takođe, DŽokovi je u DŽakarti uz znatno unapređenje svih javnih službi, uveo sistem opšte zdravstvene zaštite, koji je, doduše i dalje predmet rasprava, jer je za 70 odsto povećao tražnju za medicinskim uslugama i zbog nedovoljnih kapaciteta stvorio ogromne redove pred bolnicama i znatno poremetio gradski budžet.

No, iako je njegova pobeda istorijski zaokret Indonezije, ocenjuje se da DŽokovi, koji će položiti zakletvu 20. oktobra, ne može biti „veliki državnik”. Zasad nisu poznati detalji njegovog spoljnopolitičkog i ekonomskog programa, niti planovi za ozdravljenje privrede, koja je do 2012. bila treća po stopi rasta, iza Kine i Indije. Ali zna se da se, uprkos neiscrpnim prirodnim potencijalima, povećava trgovinski deficit, a iz budžeta se i dalje sa 20 milijardi dolara godišnje subvencioniše gorivo u maloprodaji, pa je čak i posle lanjskog poskupljenja za 45 odsto, cena litre benzina ostala manja od pola evra.

Indonezija, takođe, nema dobru infrastrukturu koja bi privukla strane investicije, a pljačkaška korupcija i drastično povećanje materijalnih i socijalnih razlika predstavljaju, i po rečima samog DŽokovija, glavne unutrašnje probleme.

U parlamentu novi predsednik će imati samo 37 odsto poslanika na svojoj strani, a ako za ministre imenuje – kako je obećao – stručnjake, a ne partijske pristalice, moguće je da se i unutar svoje koalicije suoči sa opstrukcijom.

Ipak, zasad nema sumnje da je DŽokovi heroj za mnoge Indonežane i dugo čekani spasilac. Pitanje je samo kako će ispuniti takva očekivanja.

Dušan Pocin

(Politika)